Pet do 12 za BiH: Dva zakona odlučuju o finansijskoj sudbini zemlje

Tekuća sedmica ključna je za aktiviranje vlasti BiH da ispune svoju zadaću koju im zadali predstavnici međunarodnih tijela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Osim niza preporuka, već godinu dana se čeka na usvajanje dva zakona koja bi BiH spasili "sive liste". Da svom poslu državni ministri pristupaju tek "reda radi", upozoravaju upućeni, referišući se na jedan od prethodnih uslova - Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktinosti, koji je usvojen 2024.

"Ali, sve ono što je uslijedilo nakon usvajanja tog zakona pokazuje da je on usvojen tek tako, da se ne dođe na sivu listu, s obzirom na to da i dalje nemamo sve podzakonske akte", kaže Edo Kanlić iz Inicijative za monitoring EU integracija.

Hoće li Zakon o oduzimanju i upravljanju imovinom i Zakon o ciljanim finansijskim sankcijama za terorizam, finansiranje terorizma i proliferaciju oružja za masovno uništenje, biti pred državnim ministrima do kraja sedmice, a onda i pred državnim parlamentarcima nije poznato.

No, direktor Federalne agencije za upravljanje oduzetom imovinom Emir Bašić kaže da, osim sastajanja radne grupe, napretka nema:

"Nismo imali pozitivnih pomaka u vezi sa dvije ključne stvari – odredbi koje se odnose na vlasništvo oduzete imovine i način na koji će se upravljati oduzetom imovinom. Kolege iz Republike Srpske imaju stav da taj momenat treba da pripada entitetima."

Šef bh. diplomatije Elmedin Konaković prošle sedmice je odgovorio:

"Imamo nekakve informacije da su u završnim fazama, ne znam šta to kolegama znači, ali to je nešto što nema nikakav etnički niti nacionalni prefiks i nema ništa što bi moglo praviti politički problem, a velika je opasnost po ekonomiju BiH. I prije smo hvatali pet do 12 i usvajali takve dokumente i spašavali ekonomiju BiH. Nisam optimista kada je riječ o Vijeću ministara, ali jesam kada je riječ o Predstavničkom domu."

Upozorenja bh. vlastima od početka godine upućuje i Evropska unija. Osim što smo u fazi čekanja i za uspostavljanje institucionalnih struktura kako bi pristupili sredstvima iz Plana rasta, siva lista bi zakomplikovala i eventualno povlačenje sredstava, jer će o tome šta je BiH uradila, Evropska komisija konsultovati i druge međunarodne organizacije, uključujući i Moneyval.

"Prema najavama iz Evropske delegacije u Sarajevu, čuli smo da svakako to može negativno uticati na povlačenje sredstava ako BiH dođe na sivu listu Moneyvala. Definitivno nije dobra poruka ni međunarodnim partnerima, pogotovo međunarodnim finansijskim institucijama, jer znamo da se većina infrastrukturnih projekata finansira upravo od njih", smatra Kanlić.

Vremena je sve manje, optimizma, takođe. Ukoliko BiH krajem ove sedmice ne usvoji dva ključna zakona, osim posljedica koje će se odraziti na povlačenje sredstava iz Plana rasta, posljedice će se odraziti i na privredu, finansijski sistem i životni standard građana.

"To podrazumijeva veće transakcione troškove, u kontekstu finansijskih transakcija. Poskupljuje finansiranje posebno kada je riječ o vanjsko-trgovinskoj razmjeni. Šta to u praksi znači za građane, potencijalno neke više, skrivene troškove, u kontekstu finansijskih transakcija. Naravno, to se prebacuje na pravna lica, a ukoliko bi se to desilo, dugoročno, pored izostanka, nekih ključnih investicija, podrazumijeva dodatne, nepotrebne troškove kada se radi o funkcionisanju čitavog u BiH", dodaje Admir Čavalić, ekonomski analitičar.

Usvajanje izvještaja Moneyvala očekuje se sredinom ove godine, a kada jedna država dospije na sivu listu, put do njenog uklanjanja nije nimalo lak, na šta podsjeća period od 2015. do 2018. kada je Bosna i Hercegovina bila na neslavnoj listi.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad